Размишљам они дан с великом радости
који би мени дан цјећ твоје младости;
љепос још кад познах, видјевши образ твој
с погледом, добро знах јер ти дах живот мој;
уфан'је јер имах тој пријат што желим, - 5
и труд тај вас пријах [с] срдачцем веселим.
Видив ти врх врата велико зламен'је -
плетенчак од злата и драго камен'је,
и рекох сам себи: што те свак не славе,
јер на свијет прије не би којој није забаве. 10
Све ти Бог сатвори и сврши љепости,
ка мене сад мори љувеном крјепости.
Видјев све имах страх, ма опет успредох,
у јаду тужно мрах, ублиједив и падох.
А ти бî љувена, милос ми хрло да, 15
видив ме рањена, како се подоба.
Кад смислим они дан, тврдо се веселим:
би мени радо дан, тер веће не цвилим.
