У пољу се прах подиже
ни од вјетра, ни од вихра,
нег од јада л’јепе Маре,
ђе јој храбров коњ побјеже;
за њим Маре п’јехом пјеши: 5
»Уставс’, доро, рањен стао!
Стрјелице те устр’јелиле
кроз све твоје четир ноге,
кроз селдаце, па у срое!«
Све је храбро с бр’јега слушо, 10
л’јепој Мари говорио:
»Не кун’ коња, душо Маре!
Није диоро мој научан
пити воду из Дунаја,
из зобнице зоб зобати; 15
нег је доро мој научан
кроз прстенак воду пити,
из скуташца зоб зобати.«
