Чловиче, живот твој не држи у вају,
ер ствари све на свит промјену имају.
Живота чим конац нашега се преде,
околиш од среће у около све греде.
Небо се не врти на наше хотин'је,5
ни може доћ на створ све наше желин'је.
Чес силом својоме, што хоће; све чини,
јак вихар од листја у густој планини.
Како ноћ за дневи излази и ходи,
тако јур худа згод за угодном доходи.10
Наличје све има свака ствар на свити,
ки се лип прем за тој може зват и рити.
Не сцин' се само ти несрећан и тужан,
на свиту овему свијету је свак сужан.
Виђ срца сва љуцка, ки живућ дни трају,15
у себи сва своју слас и гркос имају.
Животе све љуцке узми све и њих чес,
један дан нећ им наћ, да сасма свитал јес.
