Просио је Краљевићу Марко
|
Напомена
Вјеројатно уломак из некад подуље пјесме о Сибињанин Јанку и његовом нећаку Секули поводом Јанкове женидбе. Та се романца налази и у Качићевој књизи »Разговор угодни народа словинскога«, и уз још двије пјесме у тој књизи, права је народна пјесма. Иако оштећена, пјесма коју смо цдабрали посједује становиту драж.
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка
1. Андрија Качић Миошић, »Разговор угодни народа словинскога«. Венеција, 1756. Почетни стих: »Кад се жени Сибињанин Јанко«.
2. Вук Стефановић Караџић, »Српске народе пјесме«. II., Леипзиг, 1823., бр. пјесме: 28 (»Женидба Душанова«). Почетни стих: »Кад се жени српски цар Стјепане*. Пјесма је из Херцеговине.
3. »Хрватске народне пјесрае што се пјевају по Истри и Кварнерских Отоцих«, Трст, 1879., бр. пјесме: XVIII., I. диел (»Женидба Сибињанин Јанка и Секула нетјак«), Почетни стих: »Женит ће се Сибињанин Јанко«. Пјесма је с отока Крка.
4. К. Штрекељ, »Словенске народне песни«. I. Љубљана 1895.—1898. бр. пјесме: 245 (»Модри Секол јунак«). Почетни стих: »Женио се Јанко вајевода«. За пјесму се каже да је »од хрвашке меје на Крањскем«.
5. Стј. Мажуранић, »Хрватске народне пјесме (чакавске)«. Цриквеница, 1907., 3. попуњено издање, стр. 53 (»Зенидба Јанковић Стојана«). Почетни стих: »Кад се жени Јанковић Стојане«.
6. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија, Загреб, 1931., XVIII., стр. 139 (Божидар Широла, »Етнографски записи с отока Раба«). Почетни стих: »Кад се жени Јанковић Стојане«.
7. Волчић, ркп. МХ 59, I. бр. 123.: »Ујче проси Ујчара дивојку«.
8. Јелушић—Стрков, ркп. МХ 17, бр. I. (»Како је Краљевић Марко јунаком постао«). Почетни стих: »Један мали говеда је пасал«. Тек други дио ове одуље пјесме сличи мотиву нашег примљера.
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 37-38.