Млада Маре на воду ходила,
на води је драга налазила,
добро му је јутро називала,
добро јутро и мило и драго,
ал он њојзи одговара нато: 5
»Нисмо драги, нити се зовемо,
мени не да мајка ни сестрица,
да ти будеш моја вереница.«
Кад је Маре на двор долазила,
у двору је мајку налазила, 10
па је мајка упитала Мару:
»Маре моја, ча си невесела,
оли ниси с драгин бесидила?«
»»На води га јесан налазила,
добро сан му јутро називала; 15
добро јутро и мило и драго,
а он мени одговори нато:
Нисмо драги нити се зовемо,
мени не да мајка ни сестрица,
да ти будеш моја вереница. 20
Кун’ га, мајко, и ја сан га кљела,
сиње море постеља му била,
свиле му се кости од болести,
како моје срце од жалости,
куд год био несритан ходио, 25
друге драге нигда не љубио!««
