Prisvitla gospoje koja sjaš sunačcem,
nemoj mnit da poje tvoj sluga srdačcem;
ar ti mi jur pjesni na pamet nisu još
cjeć gorke ljubezni koju znat i ti mož.
Zatoj te ja molju, moj cvite gizdavi, 5
razberi nevolju od željne ljubavi,
ter milos meni sad kugodi satvori,
da me tač ljuven jad ne skonča ni mori;
ar vel'je radosti, ke ne bih ispisal,
od moje mladosti zanose svu misal. 10
Togaj dilj umiru u želji ljuveni
kad godi poziru tvoj obraz rumeni,
u komu nahodim svu gizdu ka slove,
ter da se mru zgodim od družbe njegove
ar ti si vas ures i rajska lipota, 15
u kojoj srce jes od moga života.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
