Коња јаше и Бога мољаше,
Да му Бог да добру срићу наћи,
Добру срићу од мира дивојку.
Намири се на младу дивојку.
„Мили Боже, ово ј’ срића моја, 5
Срића моја од мира дивојка.
Дај ми млада један вез зелени!“
„„Не дан ти ја нанко ниједнога!““
„Ако одјашем долика од коња,
Зети ћу ти један вез зелени, 10
Љубит ћу ти два лица румена.“
Он одјаше долика од коња,
I јој вазме један вез зелени,
Љубил јој је два лица румена.
Још га млада на правицу звала, 15
Суди правду шибенска господа,
Судила ју, одсудила ју је:
„Кому венац, тому и дивојка!“
Ај проклета, шибенска господо,
Када си му правду одсудила:. 20
„Кому венац, тому и дивојка!
