Konja jaše i Boga moljaše,
Da mu Bog da dobru sriću naći,
Dobru sriću od mira divojku.
Namiri se na mladu divojku.
„Mili Bože, ovo j’ srića moja, 5
Srića moja od mira divojka.
Daj mi mlada jedan vez zeleni!“
„„Ne dan ti ja nanko nijednoga!““
„Ako odjašem dolika od konja,
Zeti ću ti jedan vez zeleni, 10
Ljubit ću ti dva lica rumena.“
On odjaše dolika od konja,
I joj vazme jedan vez zeleni,
Ljubil joj je dva lica rumena.
Još ga mlada na pravicu zvala, 15
Sudi pravdu šibenska gospoda,
Sudila ju, odsudila ju je:
„Komu venac, tomu i divojka!“
Aj prokleta, šibenska gospodo,
Kada si mu pravdu odsudila:. 20
„Komu venac, tomu i divojka!
