ГОВОР ДРУГИ
Гојисава дјевојка и речене.
ГОЈИСАВА:
I ја сам сад з двора, госпо, вјеруј мени,
праскаје27 јур дзора, небо се румени,
ноћни се мрак дијели, здрака је врх села, 515
скоро је дан бијели даница извела;
а потом даница буде се одкрити,
верна ће стражица путником то бити;
то ћемо у скора очима све видит,
даница и дзора гди ће тја на они свит 520
под земљу прогнати тмасту ноћ и санак,
тер нам ће просјати суначце и био данак;
а сунце горуште потом се упути,
здраке ће свјетлуште из венца просути,
тер свијетла тај здрака ком буде посјати, 525
тмаста ће помрака у скрову остати.
Тим парјај мисли тве, чин' да се веселиш,
ер ти ће бити све, што хоћеш и желиш;
тер тужбу устави, тер веће не јадај,
нег Бога прослави и њему хвалу дај. 530
САРА:
Чâс, хвала и слава Богу се славному -
сестрице, задава на дару свакому;
и учинит он море, како је свијем знати, 535
да се врх од горе доли дном обрати,
и учинит још море приславна своја моћ,
да гора од горе на близу буде доћ;
ну слано све море прије ће се одсолит,
нер срце ме28 море бољезни одолит,
која ме скончава - јаох мојој старости!
и смрт ми задава с великом жалости. 540
А мој труд не може ниткори спознати
нег сам Бог, ки може сваки дан саздати.
