Послушајте ви горњи народе
Како има у Загради слоге
На дванаест десетога бише
Сплиска Дева кад нан допловише
Да ви знате ча нан је донила 5
Донила нан и купе и дрива
То је наша привелика дика.
Донила нан и дрива и купе.
То су ваше привелике муке,
А цименат нећу спомињати, 10
Ни' ћу у ваше срце продирати.
Ка' се будете окрећали југу,
Имат ћете у срцу тугу,
Ка будете слушали машину,
Меље стине, бацају прашину. 15
Ка' видите оно пусто жало
Како Каба, наше брдо мало.
Бискупија с нама је у складу
За градити нашу цркву младу.
Ви сте се од нас одрекли 20
I од Божје вире сте утекли.
Какви су ваши старији били,
Нашу зграду сваку сорили.
Нису они добро довршили
Па су слабо и душу пустили. 25
Ви идете Сплиту бијеломе
I ономе вискупу миломе,
Да вас вискуп чакод разговори,
А он вас у тугу обори.
Ви ајдете дворима својима 30
Да вас не видин очима мојима.
Кад су били прико сињег мора,
Од Сплита пут својега двора,
У Дубраван чека их скупштина,
У Дубраван под велин маслинан 35
Па их пита каке тамо сврке.
Мучуљани обисили брке,
А највише старјешина вођа
Који ш њима до Трогира ода.
Па ун жали дангубе и данке 40
Шта је нове раздра опанке.
