Порази живот мој перена стрјелица,
одкле бих у свем твој највјернији служица.
Лице ми потамни од јадне сузице
како цвијет при слани о[д] дробне ружице.
Вај, смрти жестока, камо дâ стрјелице? 5
зашто ми прије рока не скратиш снажире?
Чему ме остави одкле ме прједоби,
како цвијет у трави слана ки озноби,
сузице приљуте да ми се подиру,
ке срце све смуте тер с јадом умиру? 10
Јер да знаш пакљен труд кроза те ки пријах, -
много је веле худ, а рећ ти не смијах, -
чемер би вас ови од мене одмакла,
да веће труд ови не ћутим од пакла;
још би све радости с весел'јем спунила, 15
а горке жалости све грдо спражила.
Перена стрјелице, цјећ тогај не могу
устрпјет сузице, мимо те кад прођу.