Сунце исхаја мед двима горама,
Јуре седи мед двима љубама.
Прва му је на руках заспала,
друга му је с тиха зговарала:
»Узми мене, Јуре господине!« 5
»»Не ћу тебе, понудна девојко,
ач ти јимаш срдитога брајна.««
»Узми мене, Јуре господине,
ја ћу брајну лахко угодити.«
Заврнула млада бело крило, 10
потекла ва гору горовиту.
Под горами стене стеновите,
под стенами каче јадовите.
Убила је качу јадовиту,
наточила до две чаше јада, 15
а трету је јада и чемера,
пак потекла брајну, и рекла му:
»Пиј ти, брајне, тега чрна вина!«
»»Пиј ти, сестро, ач си ми старија!««
»Пиј ти брајне, ач си ми труднији!« 20
Још ни брајно вина ни покусил,
зврнул се је на земљицу чрну.
Тече млада Јури господину:
»Узми мене, Јуре господине!
Ја сан брајну лахко угодила.« 25
»»Не ћу тебе, понудна девојко!
Својега си брајна отровала,
пак биш мене јаднега јунака.««
»Проклет буди, Јуре господине!
Сада ниман брајна, ни драгега.« 30
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 158-159.
