Помисли, ружице, што створи јучера,
јер ми да тужице горчије чемера;
јер жеље љувене напуни живот мој
тер младос сва вене, желећи да сам твој.
Ар оно љувени проциних ја зламен, 5
тер зачух у мени на срци горк пламен;
а с друге ли стране размислих у себи
јер моје лик ране имат ће у теби;
који лик не нађох у трави ни зел'ју,
тој чини да зађох у чудном весел'ју. 10
Затој те ја мољу и зову ружицом,
чин' да већ не бољу љувеном тужицом.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
