Почел је Јуре козе паст

---

[Почел је Јуре козе паст]

Почел је Јуре козе паст
и по врижах и по кланцих,
почел је Јуре говорит,
да ће се Јуре оженит,
за једно мало прехваљено, 5
за једно младо из Ловрана;
била ни три лета омивана,
ни четири почесана.
Писали со о Бенеце
да јој шају врећу чешји, 10
све те чешје покалали,
јцш нис јој главу рашчесали.
Питали су све суседе,
да јин даду своје грабље,
све су грабље покалали, 15
још јој нису главу рашчесали.

Запис: Св. Мартин, 24. X. 1952.,
О. Делорко, ркп. ИНУ 85, бр. 37. Казивао
Ловре Драшчић, рођ. 1876. у Св. Мартину.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

---

Напомена

Готово ренесансна хипербола. Пјесма са сличним мотивом доста ријетка и у другим насим крајевима.

Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка

1. Др. V. Жганец, »Хрватске народне пјесме, кајкавске«. Матица Хрватска, Загреб, 1950., бр. пјесме: 300 (»Убога јужина«). Почетни стих: »Овце пасе маљена дивојка«. Пјесма је из Статива крај Карловца и само по овим стиховима налик је нашем примјеру:

Три се лета поичеса'а н'си,
четири се умивала ниси.
Кад се јеси почела чесати, три товара чешља потргала; кад се јеси почела умиват, целу Купу воде закалила,
ни на пол се умивала ниси! —

У цвој пјесми из Статива ради се о страшно прождрљивој дјевојци, а, онда тек о запуштеној, нечистој, док се наша варијанта руга само прљавој, неуредној дјевојци. Као што смо ову варијанту из Статива повезали с нашим примјером у избору, што се тиче прождрљивости, (о којој у нашој варијанти нема ни говора) могли бисмо исто тако повезати с њоме и пјесму која се налази у тршћанској збирци, истарских народних пјесама на стр. 5. а под 4., III. дијела књиге, а почиње стихом: »Текла ј’ вода изпод Старограда«. само што би наш разгцвор у том случају кренуо другим правцем, т. ј. нужно би се морао додирнути пјесама а друкчијим садржајем којима ипак наша варијанта не припада.

2. О. Делорко, »Хрватске народне баладе и романце«. »Зора«, Загреб, 1951., бр. пјесме: 112 (»Пландовала три чобана млада«). Пцчетни стих исти као и наслов. Пјесму наводимо само због овог такођер хиперболичног дијела у којем се описује на који је начин дјевојка ожалила младог чобанина, кога је случајно убила орахова грана, док је под њом пландовао:

Жалила га три године дана,
за годину не умивала се,
а за другу косе не чешљала,
а за трећу у коло не ишла ...

Ево стихова, који су нарочито близи неким стиховима примјера нашег избора:

... кад је стала прел’јепа дјевојка,
кад је стала лице умивати,
три бунара воде замутила,
кад је стала прел’јепа дјевојка,
кад је стала своју косу чешљат,
три чешљара чешље потргала ...

Ипак, ову би варијанту и покрај све њене хиберболичности било тешко уврстити међу шаљиве пјесме, што не значи да некад можда није била такова.

3. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 140, бр. 74. Почетни стих: »Јожени се, Јоже«.

Референце

Извор

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 149-150.