Плови шајка лађа девојака,
а у шајки девет девојака.
Трула грађа, потопи се лађа,
свију девет крају допливаше,
сам’ остала Ана са кормана, 5
па дозива Ана са кормана:
„Кој би мене крају дохватио,
дала би му лишце нељубљено!"
То дочуо Јозо код оваца,
из шешира чамац направио, 10
из палице весло начинио,
па је Ану крају дохватио.
„Дај, девојко, што си обећала!"
„„Не љубл се лишце крај водице,
већ се љуби крај горе зелене!"" 15
„Дај, девојко, што си обећала!"
„„Зар не видиш у гори лугара?
Не љуби се лишце крај горице,
већ се љуби крај бијели’ двора!""
Так је Ана Јосу изварала. 20
Олинко Делорко, О неколиким иначицама познате хрватске романце "Возила се шајка мала барка", Зборник за народни живот и обичаје, Књ. 42. (1964), стр. 82.
Бошковић—Стулли M. „103 народне пјешме и 9 прича из котара Карловац." 1952. Рукописна збирка Института за народну умјетност у Загребу. Бр. збирке: 67, бр. пјесме: 29.
