Плачући у сузе смјерно те ја мољу,
дај ми знат' Јесусе, нека се дај бољу,
који тој узрок би ки толи немило
на крижу туј приби приславно тве тило?
што ли ти на главу ставише од драче 5
коруну крваву, тко види, да плаче?
за која зла дјела напи се ти жучи?
за што ли од тиела такој дух разлучи?
за што ли прси тве сулицом пробише,
тер проли крви све и воде што бише? 10
Мени се тај мука достоји за мој гриех,
а твоја одлука умриет' би за свиех.
Вај за што ја твоју туј муку не подниех,
ки вјечну достоју подносит' за мој гриех?
Како ћу моћ' игдар одслужит' задости 15
за толи славан дар, за теј тве милости?
Ја тиело и душу даривам сад теби
у виеке да т' служу на свиету и неби.
Ино ја не умијем учинит' ни могу
нег ти се дат' са свием како но све богу, 20
кога ћу ја славит' докли ме под камен
смрт буде поставит'и у виек и амен.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.
