Пјесни покорне краља Давида/Пјесан прва
←Посвета, предговор и похвалнице | Пјесни покорне краља Давида Писац: Иван Гундулић Пјесан прва |
Пјесан друга→ |
- "Домине не ин фуроре". Псал. 6.
Господине, не ударај
у твом гњиву сад на мене:
ни ме злоће неизречене
у расрџби твојој карај!
Врх слуге се смилуј твоје,
у болести зашто гине;
оздрави ме, Господине,
јер су у смећи кости моје.
I мâ душа у свом стању
смућена је веоми прико;
ну ти Боже, доколико
смиловат се имаш на њу?
Поглед ока милоснога
сврни и душу слободи ми;
чин', да здравје роб твој прими
милосрдја цића твога.
Зашто међу мртвијем није,
да се од тебе тко спомене,
из пропасти зле пакљене
тко да славе тве сповије?
Досле цвилећ у дресељу
моћ сам тргô моје снаге:
одсад све ме ноћи драге
умиваћу му постељу,
тер ћу од суза грознијех вире
за неправду, кâ ме труди,
око мене љеват свуди
и без сврхе и без мире.
С гњива, у кому за грих стојим,
смућено око мâ пут има,
јер се устарах међу свима
непри'атељим худим мојим.
Одступите сви од мене,
неправедни ки сте у себи;
зашто услиша вишњи с неби
глас ме молбе уцвиљене.
Бог добростив, благ и мио
ме мољење услишô је;
Господин је душе моје
сад молитву му примио.
Сви ће срамни и смућени
непри'атељи моји бити,
натраг ће се тим вратити
веома и нагло зажарени.
Слава Оцу, Сину дика,
чâс светому Духу буди,
кô је одприје било свуди,
сад и вазда и у вик вика!