Пјесанца Орфеу

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Пјесанца Орфеу
Писац: Мавро Ветрановић


Пјесанца Орфеу



Орфео драги мој, Орфео гиздави,
   ако си по пустој гдје зашал дубрави,
али пак по лугу, складаје у пјесни
   ку жалос и тугу с великом бољезни,
тер гди труд разбираш и јаде приљуте
   сузами опираш појући све путе,
планином ходећи у тужби тер такој
   у лиру звонећи скончаваш живот свој;
тер звијери тер птице, гдје плачно тач звониш,
   с љувене тужице слиједе те куд ходиш;
камен те још слиједи и дубак зелени,
   гдје те твој плач вриједи и немир пакљени;
трава се подира још вајмех земље ван,
   гдје твој плач разбира и горку бољезан,
у сузах пловући с горуштом љубави,
   дружицу зовући, једа т' се гдје објави,
с којом те разлучи пакљени непокој,
   да труди и мучи до гроба живот твој,
јаки све чловјек тај ки цвијели и тужи
   с којијем се плачни вај и тужба садружи,
драгу ствар желећи тер почне јадати,
   веће се не мнећи нигдаре ш њом стати,
у плачно дресел'је тер трудан од ваја
   минуто весел'је сузами побраја,
како ти расцвијељен, кому чес присуди,
   с љубави раздијељен да живот твој труди,
обашад вас свијет сај с јадовном тужицом,
   слиједећи плачни вај раздружен с дружицом;
у толи плачан глас складаје све јаде
   тер твој плач у пропас пакљену пропаде,
пакљену усилос тер доли приврати
   на љубав и милос, да твој труд прикрати;
тер ти се под закон од суда пакљена
   поврати напокон тва друга љувена,
напокон ка оста у пакли да тужи,
   јадавна за доста, зач закон не обслужи,
тер теби повриједи све труде минуте,
   да живот твој слиједи јадове приљуте:
Орфео, за тај труд, којијем те присуди
   од пакла плачни суд, да живот твој труди,
како ја много дан пустињом плачући
   јакино црни вран пустињом грачући:
за љубав свијех бога и за плач, ки складаш,
   путника небога тјеши ме, како знаш,
ти твој плач устави и сузе ке рониш,
   а лиру приправи, да мени позвониш,
да трудну чес моју и плачне ме пјесни
   завршим и споју с разликом бољезни,
сваки створ да чује, коли је труд јадан,
   тко страном путује с правога пута ван.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.