Пјесан XXXVII

Извор: Викизворник
Вјернос у љубави
Писац: Игњат Ђурђевић





   "Ах живио надалеко
од љувенијех свијех добара
тко год вјернос тлачи пријеко
и гиздаве дикле вара",
   вељах и још бјех справио 5
ријет проћ варкам од љубави,
кад љубјењу вјеш Радмио
овијем свјетим ријеч ми устави:
   "Није прикорно љубовнику
изријет штогод проћ истини,10
кад вилињу иште дику,
како може, да прихини,
   ер је свака вил разлика
и химбена срцу у свому,
а наравни закон вика: 15
""Не буд' вјеран невјерному!""
   Лажу оне и мнократи
(што је горе) без потребе,
само за нас убијати
а припродат драже себе.20
   Кад што просиш, тајчас на то
сада стражу материну,
сад сусјество домишљато,
сад изнађе ку лаж ину:
   да јој братја близу леже,25
да јој није моћ се украсти,
да те љуби, ну је устеже
глас кî усто је проћ ње части.
   Кад не нађе што за ријети,
свадит ће се тисућкрати,30
ку кривину наврће ти,
што обећа за не дати.
   У ријеч једну - по нарави
могући се гласе и сцијене
вепри зубим, ноктим лави,35
зм'је чемером, варкам жене.
   Буд' ти вјеран врх инога,
с пријатељом вик не хини,
не привари друга твога
у ниједној трговини;40
   не дај ријечи доћ на мање
ни на суду ни на збору,
за срамоту држ' варање
свако у мудру разговору;
   чин' с тве химбе да никада 45
чâс ниткому не погине,
немој сметат мир од града
с твоје варке и хитрине,
   пак без страха и обзира
љубећ варај сваку од жена,50
ер је свака туј невира
и корисна и хваљена.
   Знај да 'е крепос, чâс и срећа,
кад љубовник хитро умије
не извршити све што обећа,55
тајат што јес, ријет шта није,
   дјело с ријечим не угодити,
срце лицем крит свудијера,
ер невјеран, вјеруј, бити
невјерницам није невјера."60
   Тако он рече, ну замани,
ер вјерностим бог ме обдари
и љувеној знам да рани
смрт је, не лијек у привари.
   Лијепих вила драгу уресу 65
хоћу вјерно свеђ служити:
још да и оне невјерне су,
ја ћу увијеке вјеран бити.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.