Трудан путник љети ходе
наћ кладенац бистри ужива,
гди студене тиеком воде
грли зелен и целива.
кî му вели, чием се гласи 5
мирно текућ врх травице:
„Ходи к мени, труд угаси,
уста напој, уми лице."
Али када туј приступи,
да угледа љуте змије 10
гди се свака у се купи,
да нањ скочи, да га убије,
вас протрне с таке згоде,
побјегне му срце и снага,
страх од звиери, жеља од воде 15
тешкием трудом скончава га.
Ја сам путник, кога дости
изтрудише звиезде силне;
ти кладенац, твê милости
ти ми дијелиш воде обилне. 20
Ну двије змије близу стоје,
кê ми бране са свом моћи
разладити труде моје,
мê на сврху жеље доћи, —
двије змије, али гора од змије 25
два немила срца од људи:
Миона једно а други је
твој Миљенко, пастиер худи.
Тијем очито ако и често
сад не дворим дике твоје, 30
кривој мисли не дај мјесто
ни се чуди, мâ госпоје;
ер стражницим сумњу штетну
тако одложит мâ је жеља,
једа страже дио пометну, 35
кад не узвиде непр'јатеља.
Ах да би они сво'им жељами
вик не стекли срећну згоду,
кô не даду жељнијем нами
предњу, душо, наћ слободу. 40
Да би љабав с праве освете
стрла вјечној у бољезни
те уходе тамне и клете
и гусаре од љувезни.
Ну сва помња страже таке — 45
само ти хтјеј — замани је,
покли, вјеруј, помње од сваке
хитра љубав веће умије.
