Кроз горуће уздисање,
боже, уздигох душу к теби,
и будући ти ме уфање,
бит засрамљен нећу у себи,
ни ће молба мâ скрушена 5
одступити неуслишена.
Не дај злобнијем, ах, довијека
невољом се мôм смијати,
ер тко твоју помоћ чека,
знам да сметен нејма остати 10
и жалити без захвале
сузе своје заман пале.
Сметен осто паче и плако
изгубљене труде своје
тко, дјелујућ свеђ опако, 15
таштом свијету робово је,
што за стећи сво'им трудима
разми плату вјетра и дима!
Твоје друме неоцкврњене
укажи ми, господине,20
на ме жеље понижене
пут објави вјечне истине;
твôм истином управи ме,
твојијем знањем просвијетли ме.
Тебе, ер ти си ме спасење,25
свеђ изгледам вапећ: "Прости!
Не забуди тве смиљење
и од вијека тве милости;
спомени се да 'е без броја
и без мјере благос твоја.30
Ме младости распуштене
врз, неразбор у несцјени,
милосрдно тер се од мене
цијећ доброте тве спомени,
и виђ, не што бих њекада,35
нег прид тобом што сам сада."
Слатко 'е срце у доброму
нашем ћаћку с умрлима,
чијем пут прави није мучно му
истијем казат грешницима 40
и њих на свој зрак привести
гнусне из тмине од несвијести.
А неголи да сво'е вјерне
мудро не буде упутити
и увјеџбат кротке и смјерне,45
кô ће чистијем друмом ити
и његова пут свјетлила
добросрећна стерат крила.
Божји пути пуни истине
и милости душам јесу,50
ке чувати над све ине
његов закон помњиве су
и у закону вишње свете
и свједоџбе и увјете.
Тијем на грде ме кривине 55
скупне бројом безбројниме
смилит ћеш се, господине,
за присвето твоје име,
по кому ми се обећава
вјечна радос, срећа и слава.60
Тко годијер се страшиш бога,
кому закон бог подо је,
да сред пута обранога
њим ступаје владаш твоје,
кому, ер прави пут обро си,65
плату обилну вишњи носи, -
ходи к мени сад и слуша',
чуј тву срећу тер је стеци:
твâ ће у добру тонут душа,
свијет ће очинство бит твôј дјеци 70
и прикрит ће сво'ом области
земљу пород твој дошасти.
Све што вјернијем бог обећа
и сва отајна кâ рај крије,
теби твоје плате цијећа 75
објавит ће најпослије
и у зраку славе своје
у њем, по њем, ш њим све што је.
Затој очи ме смућене
к њему обраћам и ме сузе,80
ер ме ноге замршене
он ће из грешне подријет узе;
затој вапим вријеме у свако
издно срца к њему овако:
"Ах погледај, ћаћко, на ме,85
имај милос битја од мога.
Ето остави сва дружба ме,
потребник сам без никога,
од свијета издан, а одзгара
познан убог свијех добара.90
Из невоље ти ме извади,
кôј мâ слабос не зна утећи;
ер ме, вајмех, муке и јади
нарипише сви највећи
и по мојој души и тилу 95
раскрилише влас немилу.
Умиљенство пази моје
и теготу мога труда,
и прости ми, јаох, све што је
мâ скривила нарав худа;100
скрши тврди дуб ме злоће
кî ми рађа горко воће.
Виђ злобнике ме над мноме
узмножене и смионе
гди с омразом неправоме 105
плачни живот мој прогоне,
и гди нејма ш њих покоја
уцвиљена душа моја.
Ах му душу чува' и гледа'.
Ах слободу, ћаћко, дâ', ми;110
ако у тебе уфам, не да'
да се уфање ме засрами;
дај спасење мом животу,
правду ер љубим и доброту.
Тебе чека мој дух верни,115
о жуђени схранитељу;
а ти сваки јад чемерни
чин' да мине при весељу
с мене и с твога сегај пука,
Израелова славна унука." 120
Сунце, звијезде, земљо и море
и од свијех створа љепши рају,
чин'те славне кроз жаморе
да се тројству хвале дају,
да кô спрва би њекада,125
сад је и буде свеђ кô сада.
