ЉУБАВ ЦРНОЧИЦЕ I ВЕСЕЛКА
Црночицом за диклицом
у свој први цвијет младости
за млађахном дјевојчицом
млад уздише жељно дости
и у љубави за њом гори 5
тако, да свеђ без пристанка
о љепости ње говори
и од немира нејма санка.
I диклицу раном истом
за њим љубав јес ранила, 10
тер у себи мислим истом
овако је промислила:
»Прем истину кад бих знала
да љубјени мој ме жуди,
њему бих се записала, 15
ер ми 'е дражи од свијех људи;
и гледала ја друзијех
не бих вриједнос ни доброту,
нег бих њему сврху свијех
даровала мû љепоту, 20
нека он је сам ужива
а боле се сви остали,
кијех пожуда придобива
да би мене моћ имали.« —
Љубав, која ласно веома 25
без ингваста књиге пише,
мисо објави ову објема
и истомачи веле више.
Међу њима тере тврде
љубежљиве узле свеза 30
и заклетвом да потврде
чини оба од небеса.
Сама их може ах немила
смртна стријела раставити,
ну не н'једна друга сила 35
њих заклетве рашчинити.
I за биљег вјековито
међу њима од љубави
хтје да младац цјеловито
име славно њој објави; 40
који рече да Веселко
ставила му је име мати
и да хоће да га тако
Црночица буде звати.
Растјели су млади оба 45
у љубави правој вазда;
ма у њеко кад ста доба,
у потаји љубав наста.
