Пјесан I (Салтијер словински)

Пјесан I
Писац: Игњат Ђурђевић

Пјесан I

У њој Давид каже да и вјечно и временито блаженство за самијех је праведника одређено; затој да тко жуди бит блажен, праведнос насљиједује.

* * *

  Блажен човјек кî не слиједи
свјете опаке, злоћу охолу,
не гре путом и не сједи
на кужному злобнијех столу;
  нег свеђ грли са свом моћи 5
господинов закон свети,
тер га куша у дне и ноћи
богољубном сво'ом памети.
  Бит ће он јакно дуб зелени
кому плодна земља угоди, 10
кî простира драге сјени
при текућој бистрој води,
  ки ће пронијет своје у вријеме
сладко воће, китно цвијетје
за окрунит веселијеме 15
вијенцим јесен и прољетје.
  Његов неће лис опасти
насртањем вихра силна,
гојећи га сладком власти
благе среће рука обилна. 20
  Али опацијех нарав плаху
та допасти добра неће;
бит ће слични гнусном праху,
кога вјетар с тли помеће.
  Тијем нејмају с друзијем једни 25
вјечни живот стећ на суду,
ни ће поднијет збор праведни
од грешника дружбу худу,
  ер високо божје знање
види дјела добра и крива, 30
и да грешно путовање
к погуби се поспјешива.
  Вјечном тројству ке све влада
буди слава неизречена
кô би, кô јес и кô одсада 35
бит ће прико свијех времена.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.