Пјесан 7 (Никола Наљешковић)

Пјесан 7
Писац: Никола Наљешковић

* * *

7

Велми се чудим ја кроз који узрок сад
     веоми већма сја приславни ови град,
ка ли је ово ствар ка прво није бил',
     једа је с неба згар слетила овај вил?
Инако зач није, него ли кад облак 5
     сунашце сакрије, тер л'јепше сине пак,
ере је покрила ње л'јепос и гизда
     липости од вила јак сунце од звизда,
зашто се толика ние могла видити
     липота ни дика до данас на свити. 10
Присвијетле ње очи ер крипос имају,
     од сунча источи дваш л'јепше да сјају.
Пак мислим, једа би могла бит истина,
     у славној Араби' штоно је једина,
тер да је долетил' у стране у наше, 15
     нека се врх свих вил најл'јепша укаже,
а мени да зада љувени непокој,
     од муке и јада да скончам живот мој.

Извор

Пјесме Николе Наљешковића, Андрије Чубрановића, Мише Пелегриновића и Саба Мишетића Бобаљевића и Јегјупка незнана пјесника, Стари писци Хрватски, књига 8, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб 1876, стр. 9

M. Решетар: Исправци и додаци тексту старијех писаца дубровачкијех. I Пјесни љувене Николе Наљешковића, РАД Југославенске академије знаности и умјетности, книга 119, Загреб 1894, стр. 5

Никола Наљешковић: Књижевна дјела, уредник Амир Капетановић, Матица Хрватска, Загреб, 2005, стр. 14

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.