ПЈЕСАН 73
Мислећи једну ноћ о теби, сунашце,
љувена тај час моћ тегну мê срдашце;
у тему ја чују, гди тих гре даж с неби,
тере се зачудју, што оно, рекох, би?
Расвану, поком вас тај даж се устави, 5
изидох, једа нас гди срећа састави.
I поком онди бих, гди ти знаш, ружице,
они час замјерили анд'јелско тве лице.
Цјећ кога небо све ведро бî они час,
ком видје дике тве, и рајски твој образ. 10
Тогај рад, госпоје, славит' ћу тве дике
у пјесниех ја поје од сада до вике.