Ја уфам, госпоје, с годиштем свршити
жалости све моје, у киех ме држиш ти;
а с новием годиштем пријати милости,
одавна ке иштем у твоје лиепости.
Ал' твој дар свједочи, да имам сузице 5
до смрти из очи лиевати низ лице?
Нећу јих њим трти, нег га ћу у слави
хранити до смрти цјећ твоје љубави;
а ти чин', што т' драго, макар ми смрт задај,
ти с' моје све благо, и с богом оставај!10
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.
