Што ћеш ти од пјесни, ке н'јеки спиевају
друзием цјећ љувезни, ки тебе не знају?
Остави све ине, буди ти за дости
пјесни чут', ке чине твојојзи младости.
Јер пјесни од слуга изврсниех имаш ти 5
веће, нег вил друга иједна на свити.
Тием пјесни ти не мој искати од иниех,
по кли знаш, да у тој надходиш велми свиех.
За ч је тој срамота и теби и нам свием,
да твоја л'јепота завиди сад инием. 10
Тием писма уживај од тебе сложена,
и бог ти здравје дај, ка си цвиет од жена.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.