145. (142)
Mnogo ti dobar dan, jedina gospođe,
ovo ti rob vjeran, daleko ki t'pođe,
koji ti ostavi ne zlato ni blago
za bil'jeg ljubavi, neg srce pridrago,
a sobom odnese za ljubav veliku 5
tve rajske urese i tvoju priliku.
Ah, blažen dan ovi ki moje radosti
ljuvene ponovi, a skrati žalosti,
koji mi ljuveno dopusti celivat
tve lice rumeno, i l'jepos uživat. 10
Jeda nam da sreća, moj cvite, da naša
ljubav se to veća i rados uzmnaža.
I da nam stvar ina tu rados ne svrši
nego smrt jedina kad obadva sprži.
