Mилос она, господине,
ка те гану на смрт прити,
нека народ не погине,
нег да одкупљен буде бити:
молим ти се, да из узе 5
притужнога сегај свијета,
ки одкли ме у влас узе
и савеза, много је љета
мене буде слободити
и поставит на пут прави, 10
да те будем вијек слиједити
само ради тве љубави.
Велике су зледи моје,
ну свак да је прав на свијети,
како би се могло твоје 15
милосрд'је извидјети?
Придобуди даке вел'ја
милос твоја моје зледи,
и на вјечна тва весел'ја
грјешну душу му одведи.20
Извор
Пјесме Николе Димитровића и Николе Наљешковића, Стари писци хрватски, књига 5, Југославенска академија знаности и умјетности, Загреб, 1873, стр. 23.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Димитровић, умро 1555, пре 469 година.
