О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч из дубраве,
гди се поје, гди се свири:
гдје су наше лијепе спиле
при језеру бистре воде,
и гдје из луга горске виле
на пландиште к нам приходе.
О приславни Дубровчани,
у дубрави у зелени,
још су тамо наши стани,
од брштана саплетени.
О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч из дубраве,
гди се поје, гди се свири.
Гдје кладенци извирају
тер се пјесни толи слатке
у зеленци разбирају,
гдје жубере птице сваке;
ер да путник туј путује
сам би рекао: у тој гори
гдје се овај сладос чује
да се вишњи рај отвори.
О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч из дубраве,
гди се поје, гди се свири.
Гдје с вечера тер до зоре
по све љето и прољетје
процијенити свијет не море
од штурака рајско пијетје;
жељно срце и душица
од жалости још уздише,
гдје љубица и ружица
од сладости свуд мирише.
О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч из дубраве,
гди се поје, гди се свири.
Гдје сву ноћцу и вас данак
по ливадах проводећи
не видимо тихи санак,
лаке танце изводећи.
Још појући по дубрави
када гором проходимо,
и к милости и к љубави
све звијерен'је приклонимо.
О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч из дубраве,
гди се поје, гди се свири.
Тер по гори и загорју
сви се лузи снебивају,
гдје по јел'ју и по борју
славици нам одпијевају;
у планини гдје за дости
и од вила и од пастира
све весел'је и радости
с љубави се туј разбира.
О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч из дубраве,
гди се поје, гди се свири.
I тамо смо ударали
и у дипли и у мијешнице,
и остале све свирали
у кландишту код водице.
I у дубравах гдје смо стали,
свако цвијетје и љубицу
с вилами смо зором брали,
и трендофил и ружицу.
О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч из дубраве,
гди се поје, гди се свири.
Тер су виле венце виле,
које нам су рад љубави
драго и мило поклониле,
ке носимо ми на глави.
I појући ми с вилами
у весел'ју и радости,
просузио би живи ками
од медене те сладости.
О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч из дубраве,
гди се поје, гди се свири.
Ну не вијемо ствари друге,
нер планином стадо пасти,
проз дубраве и проз луге,
гди се ћуте рајске сласти;
и ливаде походити,
тер с вилами луке и танце
рано зором изводити,
припијеваје у пјесанце.
О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч из дубраве,
гди се поје, гди се свири.
Ну ојдосмо стране наше,
и пришли смо из дубраве
у овој мјесто лијепо ваше,
гдје смо чули веље славе;
гди се свири, гди се поје,
гди су танци, гди су хоре,
гдје се љепше виле гоје,
нер су наше посрјед горе.
О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч из дубраве,
гди се поје, гди се свири.
Тијем ако нам може бити,
ми другога не желимо,
нер се овдје населити,
да се с вами веселимо;
зашто нам су ваше виле,
које овдје с нами стоје,
веће драге и веће миле,
нег дубравом ке се гоје.
О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч из дубраве,
гди се поје, гди се свири.
I љепота вашијех вила,
ке су овди у пољани,
младос нам је затравила,
тер остасмо како пјани;
и не умијемо куди сада
од весел'ја, ко ћутимо,
из овогај славна града,
да се к лугом упутимо.
О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч у дубраве,
гди се поје, гди се свири.
Нека вам је затој знати,
ради бисмо меју вами
нашу младос потрајати,
с госпојами и с вилами;
а од наше лијепе дружбе,
тако да смо вазда здрави,
бити вам ће верне службе
и с пријазни и с љубави.
О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч из дубраве,
гди се поје, гди се свири.
А сад глумци, вас молимо,
справте дипли да се свири,
играјући да скочимо
у три скоке и четири;
да се наше срце смири,
кад се види тко ће боље,
танчац воде ми пастири,
поплесати овој поље.
О госпоје пригиздаве,
изљезли смо ми пастири
тамо далеч из дубраве,
гди се поје, гди се свири.
