Page:Народна енциклопедија српско-хрватско-словенацка 3 лат.пдф/462

Извор: Викизворник
Ова страница није лекторисана

ПЕТР О V ИЋ П Е Т Р О V ИЋ M ИЛОРАД, ређ а тељ Н ародног позоришта н С к о п љн (23/6 1865, Шабац). П у чк у школу и гируназију учио је у Шапцу, а у е ите љск у школу у Нишу. За у ч ите ља је п о ста в љен новем бра 1885 у селу Сићев у (срез нишки). У ра ту 1885 био је у кадровској к о н јиц и. П о с лије свршеног р а та отишао је за чла н а путничког позоришног друштва. Н овем бра 1883 ан г ажиран је за чла н а Н ародног позоришта у Београду, г д је је провео 25 година, до 1913, када је ослобођено С к о п ље и у н јем у основано Народно позориште, у коме је данас г ла в н и ре д а те љ. За в рије м е С в је тск о г Р а та био је в о јн и обвезаник, а н а К о рз ици и К р фу орган изирао је позоришне трупе. Г лавне су м у у логе: Н ем ања, M илош О билић, Тодор од С та ла ћа , К нез Иво од Сем б ерије , Душан, К арађ орђ е и др. Р. 0 . П Е Т Р О V ИЋ M ИЛОРАД, п јесн ик (1875, V е лик а Ив а н ч а под К о см ајем — 27/4 1921, Б еог рад ). Г им назију је учио у Београду, а уЧ итељску школу је свршио у А лексинеу. У чите ље в а о је десет година по шум ађинским селим а, док н ије п о ста в љен у Б еоград . П . је почео да пише пјесм е у Б осан ск ој V или и Б ран к ов у К о лу пред к р а ј 19 вије к а . 1902 издао је прву свешчицу п јесам а (С е ља н чице). У тим п јесм ам а П . се држао облика и дука шум адинских женских народних пјесама,__те су се оне својом свјежином од војиле у та д а шн јо ј к н јиж е в н о ј поезији и св ра тиле пажн ју на н јих о в а ау тора. П . ј_е касн ије упао у м ан ир, и. н ап осљетк у , напустио и само п о ље св оје ин сп ирац ије : сеоски живот, п ејсаж и љу д е. П. је написао и знатан б ро ј ђобрих дјеч јих п јесам а, к о је је п о слије У ч ите љско У д ру жен је сабрало и издало, а саставио је збирку Р изн ица, с разним састав им а за дјецу, к о ја је двапут издана. Н аписао је и тр и к азалишн а комада, два с п је в а н је м : M лађост _и Чучук-Стану, и Један. ком адић шв а јцарског’ сира за прославу Ђуре Ја к шића. П . је оставио у рукопису збирку п јесам а у прози, к о је је , под насловом Сенке, већином у Српском К н јижевном Г ласнику, штам пао. Оставио је у рукопису и једну антолог’ију преведених п јесам а са словенског', чешког, бугарског и руског. У скоро ће изаћи к н јиг а ск у п љен или ;свих П . ориг ин алн их п јесам а, помоћу задужбинског о д је ије н ја м ин иста рств а просв јете. П- П-

и

I

П ЕТ Р О V ИЋ МИОДРАГ, слик а р (12/9 1888, D у бравица, пожаревачки округ). Св ршио је у Београду шест разреда г им н азије и у м јетн ичко-зан атску школу, затим је у M иинцхен-у учио тр и године на слик а рск о ј ак ад ем ији, једну годину на слик арск о ј а к ад ем ији у А лжиру и т р и године у П аризу . Излагао је ђосађа два пута у париском V еликом Салону, на 5 Ју г о слав ен ск о ј изложби у Београду и на редовним изложбам а у дружења Ладе. К олектив н е св оје изложбе приредио је 1926 и 1927 у Београду. П . служи од 1921 као настав ник в је штин а у београдској реалци. П . рад и већином п ејсаже и фиг у ра тив н и жанр. V. П ■ П ЕТ Р О V ИЋ M ИРКО, црногорски велик и војвода (19/8 1820, Н јег у ши — 20/7 1867, C етин је). Б ио је с т а р ији б рат кнеза D ан ила, а отац к р а ља Н иколе. Б ио је јед ан од н а јх р а б р ијих ју н ак а. За в рије м е напада О м ер-пашина (1853) П. се с м алом чет-ом ју н а к а затворио у острошки м ан астир и ту, под н а јтежим у в јетим а, ођолио ту рск о ј надмоћи. С ла в н а је н јег о в а побједа на Г рахову 1/5 1858 и н јегово с ја јн о д ржан је у рату с Т у реим а 1862. Б ио је иначе себичан, о св е тљив и брутаиан. У C рној Гори је н јег о в оштри режим изазвао многе протесте и крви, и знатно је допринио убиству кнеза D ан ила (1860) и одм етништву Луке Вукало вића (1862). Т у рска влада г а је о к рив љив а ла , да је он глав н и представ ник ратн ичк е стран ке на C етин ју и да п од бу њу је околна српска плем ена. Сто г а је у м иру 1862 тражила, да П . остави Црну Гору. Посређован јем в елик их сила т а ј је зах тјев касн ије напуштен. V ојвођа П. био је одличан п је в а ч уз гусле и опјевао је сва з н ам ен итија д је ла св о јих ју н а к а борбам а с Т у рцим а. Т е су јп јесм е п рику п љеу е под именом Ју н а ч к и Спом еник, и о б ја в ље н е 1864 на C етињу.

V. Ћ.

ПЕТРО V ИЋ МИТА, н ау чн и и к н јижевни радник (24/10 1848. Панчево — 18/12 1891, Будим пешта). Г им назију је учио у П анчеву, С ријем ск им К арлов цим а и V инковцим а. 1882 студирао је у Г орици виноградарство и свиларство. 1871 постао је професор природних наука и м атем атике у српској у читељслиој школи у Сомбору, г д је је остао до см рти. — П- је м а рљив о пратио своју струку и о резу лтатим а природних наука редовно реферирао у тад ашн јим

— 448