PETR O V IĆ P E T R O V IĆ M ILORAD, ređ a telj N arodnog pozorišta n S k o p ljn (23/6 1865, Šabac). P u čk u školu i girunaziju učio je u Šapcu, a u e ite ljsk u školu u Nišu. Za u č ite lja je p o sta v ljen novem bra 1885 u selu Sićev u (srez niški). U ra tu 1885 bio je u kadrovskoj k o n jic i. P o s lije svršenog r a ta otišao je za čla n a putničkog pozorišnog društva. N ovem bra 1883 an g ažiran je za čla n a N arodnog pozorišta u Beogradu, g d je je proveo 25 godina, do 1913, kada je oslobođeno S k o p lje i u n jem u osnovano Narodno pozorište, u kome je danas g la v n i re d a te lj. Za v rije m e S v je tsk o g R a ta bio je v o jn i obvezanik, a n a K o rz ici i K r fu organ izirao je pozorišne trupe. G lavne su m u u loge: N em anja, M iloš O bilić, Todor od S ta la ća , K nez Ivo od Sem b erije , Dušan, K arađ orđ e i dr. R. 0 . P E T R O V IĆ M ILORAD, p jesn ik (1875, V e lik a Iv a n č a pod K o sm ajem — 27/4 1921, B eog rad ). G im naziju je učio u Beogradu, a uČ iteljsku školu je svršio u A leksineu. U čite lje v a o je deset godina po šum ađinskim selim a, dok n ije p o sta v ljen u B eograd . P . je počeo da piše pjesm e u B osan sk oj V ili i B ran k ov u K o lu pred k r a j 19 vije k a . 1902 izdao je prvu sveščicu p jesam a (S e lja n čice). U tim p jesm am a P . se držao oblika i duka šum adinskih ženskih narodnih pjesama,__te su se one svojom svježinom od vojile u ta d a šn jo j k n již e v n o j poeziji i sv ra tile pažn ju na n jih o v a au tora. P . j_e kasn ije upao u m an ir, i. n ap osljetk u , napustio i samo p o lje sv oje in sp irac ije : seoski život, p ejsaž i lju d e. P. je napisao i znatan b ro j đobrih dječ jih p jesam a, k o je je p o slije U č ite ljsko U d ru žen je sabralo i izdalo, a sastavio je zbirku R izn ica, s raznim sastav im a za djecu, k o ja je dvaput izdana. N apisao je i tr i k azališn a komada, dva s p je v a n je m : M lađost _i Čučuk-Stanu, i Jedan. kom adić šv a jcarskog’ sira za proslavu Đure Ja k šića. P . je ostavio u rukopisu zbirku p jesam a u prozi, k o je je , pod naslovom Senke, većinom u Srpskom K n jiževnom G lasniku, štam pao. Ostavio je u rukopisu i jednu antolog’iju prevedenih p jesam a sa slovenskog', češkog, bugarskog i ruskog. U skoro će izaći k n jig a sk u p ljen ili ;svih P . orig in aln ih p jesam a, pomoću zadužbinskog o d je ije n ja m in ista rstv a prosv jete. P- P-
i
I
P ET R O V IĆ MIODRAG, slik a r (12/9 1888, D u bravica, požarevački okrug). Sv ršio je u Beogradu šest razreda g im n azije i u m jetn ičko-zan atsku školu, zatim je u M iinchen-u učio tr i godine na slik a rsk o j ak ad em iji, jednu godinu na slik arsk o j a k ad em iji u A lžiru i t r i godine u P arizu . Izlagao je đosađa dva puta u pariskom V elikom Salonu, na 5 Ju g o slav en sk o j izložbi u Beogradu i na redovnim izložbam a u druženja Lade. K olektiv n e sv oje izložbe priredio je 1926 i 1927 u Beogradu. P . služi od 1921 kao nastav nik v je štin a u beogradskoj realci. P . rad i većinom p ejsaže i fig u ra tiv n i žanr. V. P ■ P ET R O V IĆ M IRKO, crnogorski velik i vojvoda (19/8 1820, N jeg u ši — 20/7 1867, C etin je). B io je s t a r iji b rat kneza D an ila, a otac k r a lja N ikole. B io je jed an od n a jh r a b r ijih ju n ak a. Za v rije m e napada O m er-pašina (1853) P. se s m alom čet-om ju n a k a zatvorio u ostroški m an astir i tu, pod n a jtežim u v jetim a, ođolio tu rsk o j nadmoći. S la v n a je n jeg o v a pobjeda na G rahovu 1/5 1858 i n jegovo s ja jn o d ržan je u ratu s T u reim a 1862. B io je inače sebičan, o sv e tljiv i brutaian. U C rnoj Gori je n jeg o v oštri režim izazvao mnoge proteste i krvi, i znatno je doprinio ubistvu kneza D an ila (1860) i odm etništvu Luke Vukalo vića (1862). T u rska vlada g a je o k riv ljiv a la , da je on glav n i predstav nik ratn ičk e stran ke na C etin ju i da p od bu nju je okolna srpska plem ena. Sto g a je u m iru 1862 tražila, da P . ostavi Crnu Goru. Posređovan jem v elik ih sila t a j je zah tjev kasn ije napušten. V ojvođa P. bio je odličan p je v a č uz gusle i opjevao je sva z n am en itija d je la sv o jih ju n a k a borbam a s T u rcim a. T e su jp jesm e p riku p ljeu e pod imenom Ju n a č k i Spom enik, i o b ja v lje n e 1864 na C etinju.
V. Ć.
PETRO V IĆ MITA, n au čn i i k n jiževni radnik (24/10 1848. Pančevo — 18/12 1891, Budim pešta). G im naziju je učio u P ančevu, S rijem sk im K arlov cim a i V inkovcim a. 1882 studirao je u G orici vinogradarstvo i svilarstvo. 1871 postao je profesor prirodnih nauka i m atem atike u srpskoj u čiteljslioj školi u Somboru, g d je je ostao do sm rti. — P- je m a rljiv o pratio svoju struku i o rezu ltatim a prirodnih nauka redovno referirao u tad ašn jim
— 448
