Отмица Јеле Кружићеве

* * *

Отмица Јеле Кружићеве^[1]

Везле везак девет везилица
Усред Сења, града каменога,
Међу њима Кружићева Јеле,
Па се Јела мамом помамила,
Те бесиди Аници дивојци: 5
»Секо Ане, што се не удајеш?
Али немаш готовине блага,
Али немаш руха бијелога,
Али немаш војна асиџије?«
Бесиди јој Аница дивојка: 10
»Имам, Јеле, готовине блага,
А имадем руха бијелога,
Да ј’ потриба, и теби би’ дала,
А имадем војна асиџије!...«
Проговара Кружићева Јеле: 15
»И ја имам војна асиџију,
Са Удбине^[2] огојак^[3] Алију!«
Још га Јела то у ричи бише,
Ето т’ иђу три Турчина млада,
I прид њима огојак Алија, 20
Па дођоше до млад’ дивојака,
Сваки држи себи баш по једну,
А Алија Кружићеву Јелу,
Па је баци за се на коњица
I полети од Сења камена. 25
Кад су били насрид Сења града,
Кад ево ти вала и шићара:
У та доба Сењковића Лука.^[4]
А за њиме Сењанин Тадија,^[5]
Ухватише три Турчина млада 30
I поврате три дивојке младе.
Тада Турке метну у тамнице,
Па их онда цином процинили:
Свака глава хиљаду дуката!
Кад су Турци доносили благо, 35
Тад их Лука пушта из тамнице
Те их шаље на Удбину билу:
Лако јесу задобили благо
I вратили своје дијевојке,
Нису чудо муке ни видили, 40
Нити своје ћорде крварили!

---

Референце

1. Код записивача наслов је пјесме: Сењанин Тадија и Лука избављују дјевојке.
2. .Удбина (у старијим документима Увина) налази се на јужном дијелу Крбавскога поља. Турци су Удбину заузели године 1526, добро је утврдили и поставили у њу посаду. Удбина је постала сједиште личко-удбинске капетаније и сједиште кадилука. Око 1620 имала је око триста кућа и могла је дати петсто ратника. Крбава око Удбине имала је око тисућу кућа и давала је до 1500 ратника. Крбава с Удбином била је полазиште за турске походе у подручја под кршћанском влашћу, а и циљ многих похода с кршћанскога подручја.
3. У народним пјесмама, уз властита имена, често долази израз огојак и гојени у значењу наглашавања старосне зрелости одређене особе. Тај израз нема значење презимена, како је записивач пјесме схватио. Из тог разлога израз огојак пишем малим почетним словом.
4. Погледати стр. 157 — 164.
5. Погледати стр. 173 — 178.

Извор

Сењски ускоци у народној пјесми и повијести, Народне пјесме о сењским ускоцима, приредио Мијатовић, Анђелко, Матица хрватска, Загреб, 1983., стр. 23-26.

Варијанте

Стјепан Грчић, Сењске народне пјесме. По гуслару Б. Домњаку, 1932, пј. бр. 26, ркп., ИНУ 363. Пјесма се први пут објављује. Варијанте: Богољуб Петрановић, Српске народне пјесме из Босне (женске), Сарајево 1867, књ. I, пј. бр. 273; Валтазар Богишић, Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, Београд 1878, пј. бр. 117; Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, Београд 1887, књ. I, пј. бр. 752; V. С. Караџић, Српске народне пјесме из необјављених рукописа, Београд 1973 — 1974, књ. III, пј. бр. 32; Сењске и муњавске народне попијевке, 1843, пј. бр. 69А, ркп., МХ 191А; Јосип Ловретић, Народне пјесме из Отока и Комлетинаца, 1885, пј. бр. 7, ркп., МХ 140; Анте и Јурај Кушмиш, Народне пјесме, грађа из околине Новске, сабране по Рожданику, Јазавици и Рајићу у Славонији, 1898. и 1899, пј. бр. 30, ркп., МХ 37; О. Делорко, Народне пјесме из Дубровачког приморја, 1963, пј. бр. 1, ркп., ИНУ421.