Онојзи ку љубим рекох ја уз тужбу

Извор: Викизворник
Онојзи ку љубим рекох ја уз тужбу
Писац: Шишко Менчетић
242. песма првог дела Рањинина зборника.


Онојзи ку љубим рекох ја уз тужбу




Онојзи ку љубим рекох ја уз тужбу:
   "Не чин' тач да губим послух мој и службу;
   јер ћу ја исцвилит све моје дни заман,
   ако ме помилит не будеш ники дан."
Тадај се обрну ње липос љувено, 5
   затој ја вас трну и венем скровено,
   затој ми сваки час још памет утјече
   споминат слатки глас, "Не бој се" кад рече.
Мисал је тој већа ка ме ће испржит:
   што ми се обећа кад се ће извршит? 10
   Зашто се мâ младос тим пасе још на свит,
   желеће ње радос јак сунце мрзал цвит.



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.