Омехшај, Изусе, ме срце камено

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Омехшај, Изусе, ме срце камено
Писац: Шишко Менчетић
509. пјесма првог дијела Рањинина зборника. У 24. стиху својим можда грјешком мјесто твојим.


Омехшај, Изусе, ме срце камено




Омехшај, Изусе, ме срце камено,
   молим те у сузе, слатка мâ спомено,
   нека ја пожаљу, пожалим нека ја
   твоју смрт ку праљу да за нас ти прија;
да прија ти цић нас и наше љубезни,
   који смо узрок вас од твоје бољезни.
   Тер молим још, грозно расплачи свијес моју,
   да жељно и созно проплачем смрт твоју;
паче дај плач толик, толико да плачу,
   докли се васколик сузами оплачу,
   докли се у сузе живот мој обрати.
   Зач, слатки Изусе, вриме је плакати;
вриме је у јаду да се ја тебе рад
   од јада распаду и скончам овди сад,
   али да за те, вај, ох, умрит да се дам,
   нека те такогај јадовна не гледам
на крижу распета, у кому здравја нî
   од главе до пета. Ох, празнос мојих дни,
   у које поставих уфан'је толико,
   а тебе оставих, ме добро велико
ко, да нас узвиси, остави небеса,
   сам себе понизи. Ход', виђ'те чудеса!
   ар веће ја муке не вим рећ, да ни знам,
   нер се дат у руке недразим својим сам,
који те избише и чавли гвоздени
   ка дријеву прибише, Изусе медени.
   Трном ти сву главу љепости избране
   чинише крваву и љуто на ране;
јоште ти покоја ни мртву, дим, не би,
   нека се рич твоја изврши у теби,
   тер копјем прси тве грозно су проболи.
   Како те срце све, чловиче, не боли?
како ти утробе ф жалостех не плову,
   мислећи тве злобе и љубав Христову?
   Указа жалос све његовој болести
   неголи срце тве, чловиче без свијести,
ки стојиш тач муче, камен се мниш ва мни.
   Камен'је још пуче, а сунце потамни,
   земља се стресе сва за жалос гди пати
   исти син Божанства, да наш дуг заплати.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 493 године.