Жито жела Оливка дивојка
Златном руком, а сребрним српом.
Кад је било око пола дана,
Запивала Оливка дивојка:
„Тко би мени снопје повезао, 5
Дала би му лице обљубити;
Тко би мени водице донио,
Дала би му моје очи црне;
А тко би ми хладак начинио,
Ја би млада с њиме хладовала." 10
Она мисли, нитко је не слуша,
Ал ју слуша овчар од оваца.
Рогозом је снопје повезао,
Од лијеске хладак начинио,
I донио хлађене водице, 15
Па бесиди Оливки дивојки:
„Дај, дивојко, што си обећала!"
Ал дивојка полукава била,
Пак се она мудро изговара:
„Ид' отале, млади чобанине! 20
Ако си ми снопје повезао,
По стрњу су твоје овце пасле;
Ако си ми водице донио,
I ти си се хладне напојио;
Ако си ми хладак начинио, 25
I ти си се под њим одморио."
Лука Илић Ориовчанин, I., бр. 194. Из Велике крај Пожеге.
Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 193.
