Ој ма рајска вишња дико, коју бог објави Писац: Динко Рањина
338. песма Пјесни разлике
Ој ма рајска вишња дико, коју бог објави
Ој ма рајска вишња дико, коју бог објави,
да је РАЊЕНОМ срцу мому лик истини, прави;
мој придраги разговору тер разблудо млада,
без ке живит ја не могу, бивши моја нада;
моја кито перивојна златом жицом свита,5
коју зову над сва цвитја први цвит од свита,
записал сам, верно теби да вик чине дружбу
језик, пјесни, памет, мисал, срце, вјеру и службу.
Очи, срце, живот, душа ни ми толи драга,
ко ли, вило ти ма мила, ка си љубка и блага.10
Мнократ ти сам ктил ме ране путем скровно рити,
ма вазда ми рич студена у устех буде умрити:
ну зла видећ ер смрт мене уморит' је справна,
силан сам ти тада рећи, моја дико славна;
тако т' зенул' свеђер младос как' у пољу трава15
за тве рајне мајке прси ка ти млико дава,
када стадо узпландује, гдје су стијен'ја хриди,
под јаворје густо тихо сама к мени приди,
гди два венца горовита златом свита хрању,
и ш њим славја лужанина, ко јак очи брању,20
за ки тач ме служно моли јучер онај вила,
ка бисернијем траком коси бише липо свила,
велећи ми: млад пастиру у разблудној нади,
ако даров тај поклониш мени моми млади,
куну ти се душом мојом, да изван тебе дику25
ниједну, храбра, докли живу, нећу љубит' вику;
и њојзи га не ктјех дати, цић ер теби моја
мисал служит' одлучил' је сва годишта моја;
ну ја теби сад се обитам, моја круно свита,
тако од вука гладна не бил' стада ма однита,30
никад неће моја младос другу вилу служит',
да бих знао још мој живот ка злој смрти здружит';
истом к мени младу жељну хотиј тако доћи,
од кога ћеш свим весела к стану твому поћи.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
