"Ох, звијездо, по пољу морскому чим пловем,
сада те ја мољу и славим и зовем:
једина свјетлости, ка трудан пут владаш,
у морске тамности ка нигдар западаш,
реци ми Бога дил тер мени право каж' 5
што чини онај вил ке љепос добро знаш." -
"Тако ми пламена ки нигдар заходи,
тва вила тужбена сада се находи;
видим ју гди росом узвире ње образ,
ки златом тре косом цвилећи сваки час. 10
Не носи јур венчац мîнути на глави
ни злати прстенчац на руци гиздави.
Мîнута ње гизда јак цвијетје опаде
и како јур звизда у тамнос западе;
а покли с истока ње љубав изједри, 15
синуће из ока јак сунце из ведри." -
"Зато је праведно, соколе пловући,
да здружим заједно ње образ словући,
да опет поврнем тај пламен избрани
за којијем вас трнем јак цвитак при слани."20
