Не брини се, не старај се,
наш честити господине,70
ер ти ћемо добре гласе
казовати до истине.
Ни морешка ни турачка
оно нијесу једра бијела,
нег су дријева дубровачка 75
хрла и брза како стријела.
Трговци су све богати,
не греду нас поробити,
негли с нами трговати
и теби се поклонити. 80
А плави су толи миле,
по пучини ке се броде,
како утве златокриле
по једзеру бистре воде.
Мрнари су како лави,85
храбрени су и замјерни,
пласи, хрли и гиздави,
и Крстјани правовјерни.
Меју собом се зову братја,
тер је љубав тојли мила 90
како да је једна мајка
све родила и гојила.
Шпањулим се братски друже,
а Дубровник сви до главе
са свијем срцем вјерно служе 95
и дају му вјечне славе.
I друже се с Бискајини
инокупно сви једнага,
у свем складни и једини,
како да су братја драга. 100
Капетан је свети Власи,
мрнарицу ки ту влада,
по свем свијету ка се гласи
од истока до запада.
Туј су пчеле, туј су осе,105
туј су змаји, туј су вуци,
који златну круну носе
кад се у мору бију с Турци.
Како с Мори, како с Турци
гдје се срету и стастају,110
зазрет неће ниједној руци
бијела једра да каљају.
Нијесу женске страшивице,
кад се хоће с Турци бити,
цијело почну у здравице 115
и весеље винце пити,
у здравице испијевају
у милости и љубави,
на винцу се заклинају,
да друг друга не остави.120
А страшно је погледати,
и рекао би, свијет се ори,
кад се почну лумбардати,
гдје све у живом пламу гори,
и димом се све задими,125
и све остане у помраку,
како када сунце зими
потаји се у облаку;
и толика стане праска
и од плама све заблијешти, 130
како када из облака
муња сјекне тер гром тријешти.
Зрна огњена кад испусти
пушка, ал проспу кад се стријеле,
свак би реко: „Све зле чести 135
из пакла су излетјеле."
А с вапјењем туј се гласи:
„Не дајмо се, братјо драга,
на кајпи је свети Власи,
ки нас брани и помага. 140
Ако срећа нам прискочи,
на руке се ш њими стати,
немојмо се, како луди,
у сужанство живи дати.
Кад видимо сабје турске, 145
гдје се свијетле по све стране,
не дајмо се како гуске
и кокоши окупане.
I ми снаге не штедимо,
негли наше свијетле маче 150
сви једнага потргнимо,
да се толда крви плаче.
Не дајмо се у потјеру,
храбрено се сви справимо,
да бранимо праву вјеру,155
да Дубровник прославимо.
Боље се је сјећ на пече,
и оставит главе наше,
нег' по свијету да се рече:
На женску се Турком даше". 160
А на оружје кад се стане,
тако с десна како с лијева,
и около по све стране
храбрено се крв пролијева
у морскому славну пољу. 165
туј би видио лкуте лаве,
гдје се боду, гдје се кољу,
гдје падају с трупа главе;
тер се море закрвави
рвући се тако с Турци,170
како када у дубрави
звјерење се коље с вуци,
гдје се кољу, гдје се бију,
сијекући се и рвући,
а једнага сви вапију 175
једнијем гласом кликујући:
"Удри, брате, сијеци, брате,
удри свак тко може боље,
нека турци главом плате
наше туге и невоље.180
Боље нам је смрт обрати
да се труда слободимо,
нег' се Турцим роби звати,
Оковани да возимо."
А фортуне кадли куре,185
гди се море пламом створи,
почам с крме тер до буре,
под скорупом дријево нори,
пак се дичи, пак се вија,
кад узјаше врху вала,190
како соко када збија
у висини јато ждрала.
А мрнари нијесу лотри,
како јељен него скачу,
окупани и сви мокри 195
гди по толди вали плачу;
а дјетићи гологлави
ком зачују наукијера,
на врат скачу по свој плави
како да их зла чес тјера. 200
Без обуће боси газе,
вазда мокри и окупани,
у највеће зимње мразе,
како да су мороврани.
Мушјелом су опасани, 205
и вазда су мркушати,
изгнушени и омазани
у катраму црне масти.
Патрунову добру мизу
на једном столу сви благују, 210
а под бијељем бешкот гризу,
који скалку подкрадају;
и све дријево чисто мету,
сви викају: фате, фате,
кад ли коју штету чине,215
офрустани кожом плате.
А кад сунце у запад справи,
али дзором на Дијану
на кољенијех гологлави
пјесан поју много славну;220
и у пјесни ку складају
Бога славе, Бога хвале,
господара салутају
и мрнаре све остале.
По сартијах још дјетићи 225
гди се боси валентају,
свак би реко, соколићи
око гнијезда облијетају.
С трудом храну добивају,
тер се ломе, тер се прже,230
а кад тужни почивају,
отрештене очи држе.
А соврњу кад крцају,
сви до пупка гологузи,
под кофами прњицају, 235
и скакају како прузи.
Кад ли пођу гроздје красти,
тешко тому винограду,
гдје по мраку и по тмасти
прико ноћи све покраду; 240
тере како маландрини
што покраду и поберу,
под кувијертом у стен ини
с хустолином све прождеру.
То је сама мрнарица 245
ка се право може ријети
да 'е госпоја и краљица
свијех мрнара на сем свијети.
I честит се свак находи,
и час му је привелика 250
вјеран живот тко проводи
под бандијером Дубровника.
