2.
Одговор Влаху поштованому
Хвала ти, мој друже, на свјету овомем;
сад познам до душе да мене љубиш прем.
Ну тога тајати начин ми био ние,
за ч вила јављати ктиеше се свуд мење,
још иста ње слуга мени се јави тај; 5
рад тог од друга поднесох они вај,
а све тој рад моје прихуде несреће,
ма младос од које починут виек не ће.
Несрећан врху свиех ер сам, ја т' говору,
тер вазда за тудј гриех подносим покору. 10
Крос тој ми не мој још ти пристат' к невољи,
нег ото узми нож тере ме закољи.
Ер овој што ћу риет', право ти ја вељу:
ино сад нег умриет', мој Влахо, не жељу.
