О дубје зелено, мени сад реците Писац: Динко Рањина
117. песма Пјесни разлике
О дубје зелено, мени сад реците
О дубје зелено, мени сад реците,
што тако скровено ме сунце држите?
Сплетосте ви гране густо тач на свити,
да мени све бране сунце ме видити.
О худа дубраво, з дубјем тим твојиме
мрак чиниш неправо очима мојиме,
кроза што, зле сјени, кроз тај ваш худи мрак
не дате ви мени зрит сунца мога зрак.
Ви сте узрок, да очи ме, на ке сјен приде,
јаох, сунца с источи жељнога не виде.
Сунце ме, ко има моћ, чим ми зрак свој дили,
да створи тма се ноћ у свитал дан били.
Зло гвоздје видјела на твом том коријену,
покли ми с' зрак скрила у своју туј сјену!
Право ти ја вељу, да ћу још на свијети
на моју сву жељу сунце ме видјети,
ер не мож толикој ти густа вик бити,
да кад год уздах мој неће те разбити.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
