У овому чловику, чловиче неправи,
твоју злед велику зле смрти избави,
ер дрво као воћа брањена узрок би,
зле смрти да злоћа смртно свит погуби,
Тач дрво од крста, ким се бог вас рани,
узрок би, да врста људи се сва схрани,
и како чоек први узрок би нехарни
смртноме да крви свих нас свит оцкварни,
чловик други ови свом крви узрок би,
да смрти зле се мач прем сасма погуби.
I како пук први, ки закон тјераше,
од звири у крви схрањен'је имаше,
тач и ми имамо у божјој спасен'је
крви, кад стварамо ко годи згријешен'је.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
