Твоје ми диљен'је, које ти сад справи,
толи зло цвиљен'је у срце постави,
ер како они час не буду умрити,
у који твој украс буде се дијелити
праведно с тугами моћи ћу ја рити,
да веће меу нами ни смрти на свити.
То ли тај непокој, ки се смрт ма прави,
позрећи живот мој животом растави,
молим те, госпоје, с пријеклон'јем уфано,
чин срце да моје вазда т' је придано.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
