У оно вриме мило, када
сниг се почне растапати,
учинив се стара мати
лијепа и млада,
љубав, с ком су свака добра5
у најлипши цвит младости
мене с чудном мом радости
за се обра,
да му буду служит вике
за разговор мој љувени10
давши једну вилу мени
рајске дике,
ка у ње милу огњу горе
учини ми моћи прити,
гди дух таман вик на свити15
доћ не море.
Туј ти познах ја у мени,
коли је слатка ствар све ходе
дворит верно без слободе
двор љувени.20
