Нудјер ме погледај, грешниче, на крижу,
за дати теби рај, вас крвав гдје вишу;
ну мало позри сад гди ноге дах пробит'
нека те дочекам ако хоћ' мени прит';
видј руке гди држу распете, ер хрлим 5
како ствар најдражу да те ја загрлим;
видј копјем гди срце отворих тебе рад,
да се мож' од смрце од вјечне скрити сад.
Промисли колику носим ти љувезан,
гди за те толику поднесох бољезан. 10
Остави даке гриех, покај се од злоба;
ер ти их праштам свиех у свако ја доба.
Познај ме ер сам ја који сам згар с неби
пришао из раја за дати рај теби.
Ја за те труд подниех величак и муке, 15
од дјавал да те злиех извадим из руке;
ја подниех покору за гриехе за твоје,
да ти мож' поћ' гору, блажени гди стоје.
По том те од кала, грешниче, створих ја,
сва теби остала подложих створења, 20
а тебе изван свиех сатворих самога
и обрах и узех, човјече, за мога.
Тим пусти ови свиет, ки ти ино не даје
нег како љето цвиет, ки зима скончаје;
ер те ја за свиет сај не створих, нека знаш, 25
нег да мој вјечни рај с ангјелим уживаш.
Остави јур злобе, покај се за твој гриех,
одрец' се худобе и дјавал пакљениех,
тер приди на поспјех, докли те ја чекам,
грешниче, како т' риех, да ти рај вјечни дам. 30
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.
