Ну погледа', о Љувезни,
је ли право, да ова вила,
јаох, толике зле болезни
на му младос све посила,
ка јој била5
у сва дила
неизмирна,
јес тач вирна,
да за угодит њојзи моћи
ни вик штедил' на смрт поћи?10
Узми једну од твих стрила,
ком теј њекад, ке свит моли,
доби тер њу за тај дила
ран', да са мном и она боли,
нек се толи15
не охоли
ње липота
врх живота
мога пуна зла немира,
кроз ки јадно све умира.20
Тој сатворив теб' и мене
хоћ једнага осветити,
од теј, ка вик неће сцјене
од дивности тве чинити.
За што т' бити25
вик на свити
хоћу т' харан,
боже даран,
докли буду к мору воде
тећ, из кога све исходе.30
