Новосадски договор

Новосадски договор (1954)

Потписани учесници састанка који је сазвала Редакција Летописа Матице српске на завршетку анкете о српскохрватском језику и правопису после свестране дискусије одржане 8, 9. и 10. децембра 1954. године у Новом Саду донели су ове

ЗАКЉУЧКЕ:

1. Народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један је језик. Стога је и књижевни језик који се развио на његовој основи око два главна средишта, Београда и Загреба, јединствен, са два изговора, ијекавским и екавским.
2. У називу језика нужно је увек у службеној употреби истаћи оба његова саставна дела.
3. Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби и Хрвати подједнако науче оба писма, што ће се постићи у првом реду школском наставом.
4. Оба изговора, екавски и ијекавски, такодје су у свему равноправна.
5. Ради искоришћавања целокупног речничког блага нашег језика и његовог правилног и пуног развитка неопходно је потребна израда приручног речника савременог српскохрватског књижевног језика. Стога треба поздравити иницијативу Матице српске која је у заједници са Матицом хрватском приступила његовој изради.
6. Питање израде заједничке терминологије такодје је проблем који захтева неодложно решење. Потребно је израдити терминологију за све области економског, научног и уопште културног живота.
7. Заједнички језик треба да има и заједнички правопис. Израда тога правописа данас је најбитнија културна и друштвена потреба. Нацрт правописа израдиће споразумно комисија српских и хрватских стручњака Пре коначног прихватања нацрт ће бити поднет на дискусију удружењима књижевника, новинара, просветних и других јавних радника.
8. Треба одлучно стати на пут постављању вештачких препрека природном и нормалном развитку хрватскосрпског књижевног језика. Треба спречити штетну појаву самовољног "превођења" текстова и поштовати оригиналне текстове писаца.
9. Комисију за израду правописа и терминологије одредиће наша три универзитета (у Београду, Загребу и Сарајеву), две академије (у Загребу и Београду) и Матица српска у Новом Саду и Матица хрватска у Загребу. За израду терминологије потребно је ступити у сарадњу са савезним установама за законодавство и стандардизацију, као и са стручним установама у друштвима.
10. Ове закључке Матица српска ће доставити Савезном извршном већу и извршним већима: НР Србије, НР Хрватске, НР Босне и Херцеговине, НР Црне Горе, универзитетима у Београду, Загребу и Сарајеву, академијама у Загребу и Београду и Матици хрватској у Загребу, те ће их објавити у дневним листовима и часописима.

У Новом Саду, 10. децембра 1954.

Потписници:

Иво АНДРИЋ, књижевник и академик из Београда;

др Александар БЕЛИЋ, професор универзитета и предсједник Српске академије наука из Београда;

Живојин БОШКОВ, књижевник и уредник "Летописа Матице српске" из Новог Сада;

Мирко БОЖИЋ, књижевник и предсједник Друштва књижевника Хрватске из Загреба;

др Милош ЂУРИЋ, професор универзитета из Београда;

Марин ФРАНИЧЕВИЋ, књижевник из Загреба;

др Крешимир ГЕОРГИЈЕВИЋ, професор универзитета из Београда;

Милош ХАЏИЋ, секретар Матице српске из Новог Сада;

др Јосип ХАММ, свеучилишни професор из Загреба;

др Мате ХРАСТЕ, свеучилишни професор из Загреба;

др Људевит ЈОНКЕ, свеучилишни доцент из Загреба;

Маријан ЈУРКОВИЋ, књижевник из Београда;

Јуре КАШТЕЛАН, књижевник из Загреба;

Радован ЛАЛИЋ, професор универзитета из Београда;

Младен ЛЕСКОВАЦ, књижевник и професор универзитета из Новог Сада;

Светислав МАРИЋ, професор и потпредсједник Матице српске из Новог Сада;

Марко МАРКОВИЋ, књижевник из Сарајева;

Живан МИЛИСАВАЦ, књижевник и уредник "Летописа Матице српске" из Новог Сада;

др Милош МОСКОВЉЕВИЋ, професор и научни сарадник Српске академије наука из Београда;

Бошко ПЕТРОВИЋ, књижевник и уредник "Летописа Матице српске" из Новог Сада;

Вељко ПЕТРОВИЋ, књижевник и академик, предсједник Матице српске, из Београда;

Ђуза РАДОВИЋ, књижевник из Београда;

др Михаило СТЕВАНОВИЋ, професор универзитета из Београда;

др Јован ВУКОВИЋ, професор универзитета из Сарајева.

Извори

• Правопис хрватскосрпскога књижевног језика с правописним рјечником. Загреб: Матица хрватска; Нови Сад: Матица српска, 1960, стране 9 и 10 (преписано из факсимила текста писаног латиницом)