Новела од Станца/призор четврти
| ←Призор трећи | Новела од Станца Писац: Марин Држић Призор четврти |
Призор пети→ |
ЏИВО
Ово смјешнијега, брате, Влаха од свијета;
није га луђега од Рта до Мљета.
МИХО
Пођ' с врагом? Боци ми пукоше од смиха.
ВЛАХО
Богме смијех!
ЏИВО
Реци ми...
ВЛАХО
Хо'мо та!
ЏИВО
... истиха
јесам ли како умио ш њим спрдат?
МИХО
Пођи тја!
Вазда си враг био, а сад си колик ја.
ЏИВО
Козле ме делекта које уза њ вечи!
ВЛАХО
Враг! Хо'мо домом та.
ЏИВО
Смијешнијех твојијех ријечи!
Не бих за перперу дао козлета онога
с бисаци, на вјеру! Слушај мене твога!
Ови Влах вјерује све што му се вели.
МИХО
Да нас он не чује!
ЏИВО
Тко се оно бијели?
ВЛАХО
На пир маскари иду.
ЏИВО
Прем су на препозит!
Кад опет изиду, ах, смијешно ти ће бит!
Пођ'мо их пер Дио зват, прије нег на пир пођу
молит и сконџурат да овамо дођу.
Сцијенит ће Влах ови да су виле збиљне.
МИХО
Пођ' их сам ти зови - они час ће доћ.
ЏИВО
Не!
пођ'мо сви уједно, тер ћемо кугоди
новелу заједно орденат.
МИХО
Да ходи
Пер Дио ће смијешно бит, ако сам један бао
усктјебуду учинит.
ВЛАХО
Ход' брзо! Што си стао?
Овди одходе, а СТАНАЦ сам говори.