На поју је царјена бандира.
под бандиру шара постејица,
на постеји млад Пере почива,
а уза њ је неве блида лица.
Дивере је умиљено пита: 5
»Че си тако, неве, блида лица?«
»»Не питај ме че сам бледа лица,
нег ме питај како јесан жива,
покле јесан за твојин брајеном,
не знам млада ди су му камаре, 10
ни камаре ни меке лежанке,
нер ча су ми други повидали,
да у Внеци танце војеваше,
десној руци девојку пељаше!««
