Дивојка је јунаку прстен повраћала.
Када га ј' враћала, онда се ј' плакала:
„Ово ти ј’, јуначе, прстен дијаманта,
Мој те род нељуби, ни отац ни мајка,
Немој ме, јуначе, на глас разносити, 5
Зач сан ти ја млада у сачен несрићна,
Највећ у љубави.
Ја башелак сијен, пелинак ми ниче.
О пелин пелинче, горко цвиће моје!
Кад ме буду младу до гробља носили, 10
Моји те се свати с тобун накитити."
Народне приповиетке и пјесме из хрватскога приморја, прибиљежио ин чакавштином Фран Микуличић, у Краљевици, Слови приморске тискаре, а трошком пишчевим, 1876., стр. 163.
